Rođen sam u Valjevu 5. februara 1978. Ja se toga ne sećam pa ćemo svi zajedno morati da verujemo mojim roditeljima i papirima koje je izdala moja otadžbina (SFRJ). U Valjevu se nisam dugo zadržao.

Prvo sam otišao za Beograd. Namera mi je bila da se osamostalim, ali pošto sam bio samo 7 dana star i imao žuticu to mi nije pošlo za rukom. Vratili su me za Valjevo čim sam dobio neku drugu boju. A onda su me roditelji odveli u Osečinu. Bili su jači.

Tu sam, kao svi pravi Jugosloveni, počeo da učim ruski. I to već u petom razredu, a ne kao sad. Navale deca da uče strani jezik u svojoj petoj godini :). U petom razredu sam počeo da učim i engleski. Malo u školi (neka vrsta izbornog predmeta) a malo više na kursu jezika u Domu kulture (i to je postojalo u SFRJ). Naravno da tada nisam imao pojma čime ću se jednoga dana baviti.

Posle osnovne škole eto mene ponovo u Valjevu. Sledeće četiri godine sam proveo u gumnaziji. Većina profesora mi je ostala u lepom sećanju, što je možda uticalo na to da sam još uvek u učionici. Onda sam se ponovo našao u Beogradu, ali na malo duži period. Ali sam tada, iz nekog razloga, upisao ETF. Tako da sada mogu da se pohvalim, ili požalim, da sam profesor engleskog jezika koji ima položen ispit iz Osnova elektrotehnike.

Nakon završenog Filološkog fakulteta nekako prirodno sam upao u tičerske vode. I nije mi hladno. Krenuo sam od Kontextovih obdaništanaca i video da je moja majka pogrešila kada je prestala da bude učiteljica. Sada su moji učenici i bate i seke, i čike i tete.

Podučavamo jedni druge. I rekao bih da dobro napredujemo.

Procitah tri izuzetnao zanimljiva CV, pa pomislih da mozda i ja nesto interesantno napisem dok mi nadolazi inspiracija, ali nije bas tako lako.

Svi od nas traze stereotip u svemu, ali ne i Kontext. Tu moras biti kreativan, zanimljiv,original…Pre 2002. od kada radim u Kontextu, cesto sam sluzbeno dolazila u ovu skolu i “pretila” sam da cu i ja biti deo tog cudesnog kolektiva jednog dana. Korak po korak i evo me tu vec 10 godina od ukupno 17 godina profesorskog staza. Necete verovati, ne predajem engleski jezik, mada mogu, vec jezik Molijera, Balzaka, Prevera, Bodlera….

Da, studirala sam francuski jezik i knjizevnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a usavrsavala ga u Francuskoj-Parizu, Visiju i pomalo u zemlji stripa, cipke i cokolade - Belgiji i svakako prisustvovala brojnim seminarima u zemlji. Stekla sam i zvanje medjunarodnog ispitivaca za ispite DELF. Ne znam da li smem da spomenem datum rodjenja, dame se ne pitaju za godine, ali zahvaljujuci svojim djacima osecam se mlado i poletno….

Ipak cu vam otkriti tajnu da sam rodjena 18.04.1970. u “Belom” gradu Valjevu, kako ga neki zovu.

Zasto Kontext? Zato sto smo porodica, zasto sto pomazemo jedni drugima, uzivamo u sitnim zadovoljstvima kao sto su kafe, rodjendanske torte, dok razmenjujemo iskustva, konsultujemo se, planiramo nove poduhvate…..zato sto su “Nemci” i “Francuzi” u ovoj skoli divni prijatelji, jer djaci ne dolaze zato sto moraju, vec sto vole i zele, sto nas iznenade i zadive svojim razmisljanjem, idejama, komentarima, uspesima i daju nam elana. Uzivam u radu i druzenju sa njima.

Elza Holt, profesor engleskog jezika

Voli i ljude i životinje, ali se divi samo svojim đacima, sinu i Nikoli Tesli.

“The scientists of today think deeply instead of clearly. One must be sane to think clearly, but one can think deeply and be quite insane” - Nikola Tesla

OBRAZOVANJE: Žrtva osnovnog američkog (Pinewood School), srednjeg jugoslovenskog (gimnazija kod Palilulske pijace), visokog srpskog (nedovršeni pravni, dovršeni jezički) i post-diplomskog britanskog obrazovnog sistema (University of Kent at Canterbury). Dobila tamo neku nagradu za poeziju (T. S. Eliot Award) na ostrvu koje je rodilo engleski jezik, a gde se, po svemu sudeći, uvek vraća. Objavljena i u nekim ostrvskim antologijama pesama.

RADNO ISKUSTVO: Više dobro nego loše. YBS, RTS, Radio Jugoslavija, agencija Beta, Anglo-American International High School, College of Sports i još svašta ponešto.

ZAŠTO JE PROFESOR? Usled ljubavi prema tom zanatu, koja je skroz uzvraćena. Vodila emisiju na TV-u, čitala vesti na radiju, radila u novinskoj agenciji, lomatala se po diplomatskim predstavništvima, bila simultani prevodilac, prevodi i dalje, ali uvek se vraća prvoj i najvećoj ljubavi, jer je po rođenju učiteljica. Ne bi radila ništa osim toga, ako ne mora.

SINERGIJA SA ĐACIMA: Smejemo se, predajemo, učimo, razmišljamo, tumačimo svet. Povremeno padne i neka vežba frazalnih glagola.

WHY KONTEXT? Tu su najbolji ljudi.

Dolaskom leta, tog 21.juna 1986. došla sam i ja na svet. Ispunila sam plačem kraljevačku bolnicu, ali velikom radošću tatino srce jer je to bio plač jedne Ivane, a ne Ivana.

Odrastajući uz babu i dedu, inače prosvetne radnike, naučila sam šta su knjige i pre nego što sam naučila da hodam (treba napomenuti da sam relativno kasno prohodala).

Bilo je zanimljivo prisustvovati privatnim časovima moje bake, nastavnice srpskog jezika, i udubiti se u otkrivanje veza između subjekta, predikata, objekta i njihovih ostalih drugova. Bilo je zanimljivo gledati i učiti šta znači biti nastavnik.

Ta zainteresovanost je vremenom prerasla u ljubav prema jezicima i moj životni poziv predavača. Obrazovanje sam sticala kroz Filološku gimnaziju i Filološki fakultet - grupu za španski jezik i hispanske književnosti, kao i na Univerzitetu u Alkali de Enares; ali ono i dalje traje.

Stalno su mi govorili: „Celog života se uči“, i zaista je tako. Jezik živi i raste sa nama, a upustiti se u otkrivanje njegovih tajni, i pritom preneti tu želju nekom drugom, za mene je izazov koji nikako ne želim propustiti.

U „Kontextu“ sam se obrela slučajno, ali sa željom da namerno ostanem. Druželjubive kolege i učenici puni entuzijazma i želje za učenjem su ono što čini da na časove dolazim srećna, a odlazim još srećnija, i uvek sa osmehom na licu.

Zovem se Jelena Golubović i to je sve sto ću Vam reći, za sve ostalo morate uraditi jedan mali test (ušlo mi u krv).

Zaokružite tačan odgovor:

1. Od 1980. godine mi uz srecan rodjendan požele i srećnu Novu godinu,  znači da sam rođena:
a. 1. Januara
b. 31. Septembra
c. u petak

2. Iako mi govoriše da pišem pogrešnom rukom nekako završih osnovnu školu i tu mi je omiljeni predmet bio / bila:
a. matematika
b. lopta
c. topli sendvič

3. Otac mi je davne 1994. godine reako da ce mi ,ako upisem srednju ekonomsku, i nastavim porodicnu tradiciju, kupiti racunar (tada je to bilo kao sada neki super sajber mobilni) i ja sam logično upisla:
a. gimnaziju
b. ništa
c. kurs računara

4. A tamo, kada po prvi put čuh Present Simple (koji me i dalje proganja), zaljubih se u:
a. engleski
b. druga iz klupe iza
c. hemiju

5. Otac i dalje ne odustaje, ekonomski fakultet i biraj... i ja naravno odoh na:
a. filološki
b. kafu
c. more

6. A onda posle četiri godine sam ušla u učionicu broj pet i od tada me zovu:
a. tičer
b. mama (dešavalo se)
c. tata (i toga je bilo)

7. I posle deset godina sam tu jer mi je davno jedan dečak u učionici rekao:
a. jao, tičer, što je meni ovde lepo, kao kod kuće sam
b. hoću kući
c. ništa

Za svaki zaokružen odgovor pod a. dobijate po jedan sjajni stiker. Dodjite po nagradu, u Kontekstu sam...

Rođena pre 30 godina u Beogradu, gde, što sticajem okolnosti, a što ličnim izborom, prolazi kroz razne stupnjeve obrazovanja izraženo filološke orijentacije menjajući u tom procesu fokus sa francuskog jezika na engleski, a sa ovog pak na norveški.

Za sve to vreme nailazila je na izuzetne predavače različitih jezika i pristupa od kojih je, nada se, ponešto preuzela i u svom radu. U jednom trenutku rešila da sa prakse pređe na teoriju, i sa Univerziteta u Beogradu u Novi Sad, pa trenutno pohađa doktorske studije iz lingvistike na tamošnjem Filozofskom fakultetu. Godišnje prevede i pokoju knjigu sa norveškog ili nekog od srodnih mu jezika.

Odmah po završetku studija počela da predaje norveški na matičnom Filološkom fakultetu, gde je ostala nekoliko godina – sve dok su pristizali novci iz državne kase. Naglim prelaskom na drugu stranu katedre naučila je da se zajedničkom poduhvatu učenja jezika može posvetiti sasvim ozbiljno čak i u jednoj drugarskoj i neautoritativnoj atmosferi, i tog se stanovišta drži i danas.

Stoga je najsrećnija kada njeni đaci postanu dobri drugari, jer – ko rado ćaska među sobom, činiće to na bilo kom jeziku. No, vredi naglasiti, druženje i ćaskanje ne isključuje i redovno rađenje domaćeg, naprotiv.

U Kontextu radi od početka 2012. i smatra da škola predstavlja za nju idealnu kombinaciju opuštene atmosfere i ozbiljnog, osavremenjenog pristupa učenju jezika. A i đaci su super!

SENTIMENTALNO PUTOVANJE by Maja Koroleva

Bio je to reklo bi se sasvim običan dan, ali kao i svaki majski dan po nečemu čaroban i neponovljiv, taj 15. maj 1980., dan kada sam se rodila. Svet oko nas se tih godina menjao, a ja sam odrastala krijući se u magičnom svetu bioskopskih sala, sanjajući da postanem filmski kritičar. I umesto da krenem stopama Majka Lija, mene je Džojs vodio ka Filološkom fakultetu u Beogradu, odsek engleski jezik i književnost. I tako je sve počelo.

Nazvaću svoju biografiju “Sentimentalno putovanje”. Dablin je naša prva stanica.  Postoje tri stvari koje ne možete, a da ne zavolite u Dablinu – travu boje smaragda, Guinness pivo i časove gospođice Moran. Prve dve su već stekle svetsku slavu, a po čemu je ova treća posebna? U toj magičnoj učionici družilo se, diskutovalo, pevalo, igralo, smejalo se a ponekad i plakalo, a sve u cilju učenja, što me je potpuno oduševilo.

Druga stanica – Pančevo. Povratak u rodni grad, nekoliko godina lutanja u državnom obrazovanju i rađanje ideje o profesionalnom razvoju.
Što nas dovodi i do naše treće stanice. Kremlj, babuške, vodka, Lenjin, surova ruska zima simboli su Moskve. Ali za mene je najznačajnija Tverska ulica u kojoj se nalazi BKC-IH škola u kojoj ne samo da sam završila “čuveni” CELTA kurs već i stekla prvo pravo neprocenjivo iskustvo rada u učionici. I tada sam shvatila da sam krenula pravim putem. Izuzetni i radoznali studenti, kreativni i ljubazni nastavnici, police pune ideja, seminari, radionice, konferencije – e tako sam ja zamišljala pravu školu!

I kada me je ruska zima slomila, ja sam krenula nazad u domovinu u potrazi za istom takvom školom. Sudbina je verovatno umešala svoje prste kada sam se jednog oktobarskog popodneva našla ispred Hotela Moskve (!?) tragajući za školom Kontext, moje za sada poslednje stanice. Kada pomislim na Kontext, setim se one – Svaka ptica, svome jatu... A šta mi tamo radimo pitate se? Pa družimo se, diskutujemo, pevamo, igramo se, smejemo, ponekad i plačemo, a ponajviše učimo!
 

Rođena sam 1986. godine u Beogradu. Da će mi jezici biti životni poziv odlučila sam još u osnovnoj školi, te je moj sledeći korak naravno bio da upišem Filološku gimnaziju. U njoj mi se (niotkuda!) rađa ljubav prema Skandinaviji i skandinavskim jezicima koju sam „ozvaničila“ 2005. godine upisivanjem skandinavisitike na Filološkom fakultetu (smer švedski jezik).

Nakon nekoliko kraćih putešetvija po Švedskoj i Finskoj, dobila sam stipendiju Švedskog instituta i tako sam se uputila na krajnji Sever gde sam provela četiri predivna meseca usavršavajući se. Odmah po povratku javile su se ponude za prevođenje, ali i za posao profesora u Kontext-u. Predavajući švedski otkrila sam čar ovog poziva uz pomoć kojeg imam mogućnost da u drugim ljudima probudim interesovanje za ovaj melodični jezik i ovu daleku bajkovitu zemlju.

Radeći u Kontext-u ispekla sam tičerski zanat, ali istovremeno i mnogo naučila od svojih znatiželjnih učenika. Zaista mi je neopisiv osećaj kada vidim da neko ko do pre samo mesec dana nije znao ni reč švedskog, sada može da se sporazume u jednostavnoj govornoj situaciji. Radujem se kada pomislim da će taj neko otići u Švedsku i tamo moći da primeni ono što je naučio. Ili što Šveđani rekli: delad glädje är dubbel glädje (podeljena radost je dvostruka radost). :)

Decembar, 2003.
Profesorka nemačkog jezika: „Opet nisi naučila München – Weltstadt mit Herz ?!“
Ja (u sebi): Sigurno postoji bolji način za učenje nemačkog od besmislenog bubanja teskta napamet!

Novembar, 2004. 
Ja: „Šta misliš, da li da upišem istoriju umetnosti ili nemački?“
Moj brat: "Upiši nemački! Veruj mi. Imaćeš prilike za brojna studijska putovanja i stipendije. A kasnije ćeš lako naći posao.“

Decembar, 2004.
Druga profesorka nemačkog jezika: „Da, znanje nemackog jezika otvara mnoge mogućnosti. Ali, to je ozbiljan posao, moraš predano da se posvetiš tome. Da li si sigurna da to želiš?“
Ja: „Sigurna sam.“

Jul, 2005.
Drugarica: „Čuvaj taj indeks sad kad smo ih konačno dobile!“

Septembar, 2008.
Profesorka na Filološkom fakultetu: „Dobili ste stipendiju od Univerziteta u Osnabriku. Putujete u oktobru.“

Januar, 2009.
Lektor na Filološkom fakultetu: „Izabrani ste za četvoromesečnu stipendiju na Fakultetu za prevođenje. Prvog marta budite u Beču i javite se na Katedri za germanistiku.“

Februar, 2010.
Direktor škole Kontext: „Aha. Vidim da ste bili u Beču, to je dobro. Da li pored znanja nemačkog i engleskog imate iskustva sa programima za onlajn učenje jezika?"
Ja: „Da, bili su mi od koristi za spremanje nekih ispita.Mislim da je u njima budućnost.“

Septembar, 2011.
Profesor na Filološkom fakultetu: „Čestitam vam na uspešno odbranjenom master radu Hipertekst i hipermedija, nove tehnologije u učenju nemačkog kao stranog jezika.“
Ja: „Hvala.“

Decembar, 2011.
Direktor škole Kontext: „Mi moramo sad da uvedemo tu onlajn varijantu, nove tehnologije u učenju.“
Ja: „Odlično. Ja sam već počela da postavljam neke lekcije i vežbanja po nivoima."
Direktor škole Kontext: „U njima je budućnost, nema nam druge.“

Jun, 2012.
Drugarica: „Pa vi u školi imate i onlajn učenje u ponudi? To je super!"
Ja: „Pa da. I meni je sad postalo zabavno da kreiram testove i lekcije na taj način. Pre par meseci sam išla na seminar na temu Moodle i Blended learning, pa sam tamo dosta toga saznala."

Oktobar, 2012.
Direktor škole Kontext: „Miličice, treba za sutra...“
Ja: "To je već urađeno. Pa, ja sam profesor nemačkog, prema poslu se odnosim kao Nemci."
Direktor škole Kontext: „Aha, aha...“

Oktobar, 2012.
Ja (čitam E-mail od škole Kontext) : „Pošaljite vašu biografiju sa slikom...“ (kucam odgovor) „Zovem se Milica Hrnjazović. Rođena sam u Valjevu. Nakon završene gimnazije...“

Rođena sam u Valjevu 11. oktobra 1980. godine. Na taj dan dvojica sovjetskih kosmonauta okončali su dotad najdužu misiju u kosmosu, nakon što su proveli 185 dana u svemiru na brodu "Saljut 6".

Na isti taj dan 1939, grupa američkih naučnika, među kojima i Albert Ajnštajn, obavestili su predsednika SAD Frenklina D. Ruzvelta o mogućnosti proizvodnje atomske bombe, a 1963. okončana je velika ljubav između francuske pevačice Edit Pjaf i francuskog pisca, slikara i režisera, Žana Koktoa, kada su oboje umrli prirodnom smrću u razmaku od svega nekoliko sati.

Osvrćem se na ove događaje bez pretenzija da svojoj biografiji dam veći značaj. Dovoljno mi je i to što sam svojim dolaskom na svet naterala rođenog oca da studije privede kraju, a babu da se drage volje penzioniše sa mesta  profesora kako bi uživala u gajenju mene.

Ovu profesorsku tradiciju, koju je u porodici započeo moj pradeda početkom 20. veka, preko babe i dede, oca i majke, iz vremena pre nego što su uplovili u druge vode, sasvim sam slučajno nastavila i ja početkom 21. veka. Tada mi je pružena šansa da se pridružim Kontextu čiji sam deo i zvanično postala nakon cirka 40 sati workshopova, warmera, brainstorminga, roleplayeva, feedbackova i bar još toliko sati početničke treme. Svemu tome je naravno prethodio Filolološki fakultet u Beogradu, Katedra za engleski jezik i književnost.

Anyway, u međuvremenu sam se pronašla u profesiji u kojoj sam se slučajno obrela. Srećom, sve se desilo u školi u kojoj sam želela da budem, sa prijateljima a ne samo kolegama.

Ne bih bila prava teacherka kad ne bih spomenula i svoje učenike, koji me i dalje dovode do suza. Svašta lupe ali svašta i ubodu. Jezik je živa stvar, izmišlja se u hodu. Posle osam godina karijere, već bih mogla da napišem bar dve knjige i 12-ak scenarija. Zbog toga im se ovom prilikom zahvaljujem!

22.avgusta 1984.godine rodila se mala Sanja i čim je savladala dubak i porasla dovoljno da dohvati daljinski upravljač, otkrila je Cartoon Network i Disney crtaće. Ubrzo joj je dosadilo da dok gleda ,,Malu Sirenu’’ peva  izmišljene reči pa je obećala sebi da će pevati bolje od Ariel i pričati engleski bolje od Dextera i Didi. Tada je sve počelo.

Završila sam osnovnu i muzičku školu, a zatim gimnaziju i srednju muzičku u Pančevu. Imeđu dve ljubavi, izabrala sam ljubav prema jeziku i završila Filološki fakultet u Beogradu. Međutim, nisam se odrekla ni muzike već pevam u jazz bendu.

Pre nego što sam počela da radim u Kontextu vodila sam radionice dece sa posebnim potrebama i provela 5 meseci radeći u Americi gde sam stekla iskustvo u radu sa ljudima i usavršila jezik. Ta iskustva sada delim sa svoijm učenicima i pomažem im da nauče engleski ( ne samo da bi razumeli crtaće  ), a oni u meni iz časa u čas bude kreativnost i podsećaju me zašto sam odabrala ovu profesiju.

Rođena sam 17. oktobra 1960. godine u Valjevu. Školu, osnovnu i gimnaziju, sam pohađala u različitim gradovima, pa i državama, što je zasigurno bilo odlučujuće za proces moje socijalizacije. To iskustvo je ujedno veoma rano rezultiralo svešću o značaju poznavanja stranih jezika, kao pretpostavke za razumevanje drugog, ali i za samorazumevanje u odnosu na tog drugog, u cilju prevazilaženja socijalno marginalne pozicije u koju je devojčurak iz ušuškanog i toplog valjevskog zavičaja bio ne svojom voljom izmešten.

Izbor mog budućeg zanimanja je time bio nepokolebljivo određen.
Studirala sam germanistiku na Goethe Univerzitetu u Frankfurtu, usavršavala metodiku nastave nemačkog jezika u okviru projekta Edukacije za multiplikatore (teacher trainer-e) za nemački jezik u organizaciji Ministarstva prosvete Republike Srbije, nemačkog Goethe Instituta, švajcarskog WBZ-a i austrijskog Kultur-Kontakta, učestvovala na seminarima u zemlji i inostranstvu (Augsburg, Bremen, München, Beč, Luzern, Bonn, Sofija) i vodila brojne programe edukacije iz oblasti stručnog usavršavanja nastavnika u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Subotici, Jagodini, Skopju, Valjevu, ali i online. Međutim, moje osnovno profesionalno opredeljenje se zasniva na podučavanju nemačkog kao stranog jezika.

Budući da savremena društva postavljaju veoma diferencirane zahteve u odnosu na pojedinca, potrebno je da se ciljevi i sadržaji nastave stranih jezika prilagode potrebama svakog polaznika, uzimajući u obzir sve njegove potencijale, aktivirajući sve njegove talente i uvažavajući njegovu ličnost. Kreiranje nastavnih situacija koje u najvećoj mogućoj meri zadovoljavaju pretpostavke efikasnog učenja u prijateljskoj i kreativnoj atmosferi je ideal kome stremim.

„ ...Jer posao podrazumeva i pranje šoljica posle  časova! “

Verovali ili ne, s tim rečima Kontext je ušao u moj život.

Posle završenog Filološkog fakulteta u Beogradu, nisam baš razmišljala o šoljicama, mislila sam da svi samo čekaju da pokažem šta znam, a evo me u nekakvoj školi, gde mi odmah drže predavanja o dobrom vladanju!  „Šta sad?“, upitala sam se, kad odmah dobih odgovor! „A, sada će Vas direktor primiti.“ U kancelariji zatičem čoveka umrljanog krečom, očigledno uposlenog oko renoviranja. A, onda, obrisavši lakim pokretom ruke naočari ne bi li me bolje video, taj neobični čovek me pozdravi i ponudi da sednem.

Tako sam ja,  Vesna Djedović, rodjena 12.janura 1976. počela da radim u Kontext-u 2001.godine. Usledili su časovi, raspored, grupe, opservacije, rodjenje prvog deteta, radovanje novim izazovima, seminarima, idejama, rodjenje drugog deteta (dok starija ćerka u Kontext-u već uveliko uči ABC), novi izazovi, online svet - učenje jezika putem interneta (toga nije bilo kad sam ja studirala!

Nakon ovog razgovora niko mi nije gurao špaknu u ruke, ne sećam se ni da sam morala da mešam kreč, ali je zato pranje šoljica zaista nešto što se podrazumeva, ali to nije samo posao. To je Kontext. A, Kontext je, u šta ćete se uskoro i sami uveriti, način života.